Nenad Lalatović je preuzeo odgovornost za poraz Borca iz Banja Luke od ekipe B36 sa Farskih ostrva.
Na revanš meč je otišao sa dva gola prednosti (2:0), koju su njegovi izabranici uspeli da prokockaju (3:1) i na penale ispadnu od potpunih autsajdera u prvom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Tri dana kasnije, prašina se još uvek ne smiruje.
Odmah je pokazao koliko mu je ovakav ishod prvog dvomeča emotivno pao:
"Moram da kažem da sam razočaran, da mi je u trenerskoj karijeri koja je duga već 12 godina, a od svoje osme godine sam u fudbalu, ovo jedan od najtežih trenutaka, sigurno jedan od najtežih poraza zato što ga nisam očekivao. Bili smo favoriti, ne bežim od odgovornosti, ako je neko kriv, ja sam. Meni nisu potrebni advokati, strah ni od koga nemam, niti ću nekome mnogo da se pravdam. Želim da se izvinim navijačima i medijima, znam da i vi koji pišete o klubu volite Borac. Ovo je jedna velika rana za sve nas, ali rana mora da zaraste i da nastavimo dalje. Velika bol ostaje, znam da su navijači očekivali da prođemo, očekivao sam i ja, nisam mogao da sanjam da ćemo ispasti. Pogotovo me boli način na koji se to desilo" - napomenuo je Lalatović.
Nakon ovakvog rezultata, pojavilo se mnogo reakcija na portalima i socijalnim mrežama:
"Nisam ni čitao komentare, niti ikad u životu čitam, niti me zanima ko šta komentariše. Ima mnogo nezadovoljnih ljudi, pogotovo onih koji komentarišu i koji su nezadovoljni svojim životima i jedva čekaju da se ovako nešto desi. Mnogi su jedva dočekali da se ovo desi Borcu, jer Borac je nikad jači, nikad moćniji, nikad snažniji i mnogima smeta. Što je jači, oni žele da ga što pre sruše. Bio sam toliko srećan kad sam dolazio, dočekan sam lepo, nisam tražio da me neko dočeka na taj način, da pravi od mene heroja. Ja to nisam, nemam čarobni štapić. Nikad nisam obećavao nešto daleko u Evropi, pričao sam za prvenstvo. Za Evropu je potrebno da se sklopi tim, za Evropu je 20 dana rada malo, da Borac na evropskoj sceni bude onakav kakvog ga svi očekujete. To je nemoguće, sa mnogo novih igrača. Nismo imali sreće, očigledno je da tu sreću nismo ni zaslužili"
Osvrnuo se potom na teme koje nisu u vezi sa fudbalom, ali su u direktnoj vezi sa životom na našem podneblju.
"Ja ne znam da mrzim. Mene ljudi mrze, ali me ne poznaju. Prvo me voliš, pa me mrziš, pa me ne voliš, pa me voliš, pa me ljubiš, pa me pljuješ... Odlučite se šta je. Ja sam čovek koji je od malih nogu vaspitan da ne mrzi nikoga. Da si Hrvat, Bošnjak, Albanac, ja te ne mrzim. Da li si Srbin, ja te volim, ali ostale ne mrzim, poštujem i cenim i uvek bih im pružio ruku. Kad sam došao u Banjaluku, mislio sam da ovde svi žive kao jedna porodica, a onda sam shvatio da jedni drugi ne vole, da jedni drugi žele da ruše. Ovi drugi koji nisu tu žele da ruše ove koji jesu, a ne vole ove zato što ovi imaju rezultat."
Da zli duhovi ali i osobe sa takvim namerama nikada ne spavaju, objasnio je povodom njegovog gesta dizanja tri prsta pred fotoreporterima:
"Da, jesam podigao tri prsta, onako mahinalno, u nekoj našoj šali, klupskoj. Ta se slika poslala u Sarajevo, ljudi odavde iz Banjaluke, da ih sad ne imenujem. Poslali su mi poruku šta je ta osoba napisala, 'objavi tu sliku, molim te', da ja imam problema kad dođem tamo. Znači, naši ljudi odavde, ljudi oko kluba. Ja sam bio u šoku, nisam mogao da verujem. Ja to jesam uradio, ali ne protiv navijača Sarajeva, Bošnjaka, uradio sam to zato jer sam, je** ga, Srbin. Ne stidim se svoga, ali moji šalju sliku tamo da bi oni mene dočekali na nož kada dođem. Nikad se ne zna, možda jednog dana budem i trener u Sarajevu. Ne mrzim nikoga, ali zašto vi odavde iz Banjaluke šaljete moju sliku da bi ti ljudi mene mrzeli kad ja dođem tamo, da bi meni i klubu pravili problem? To samo pokazuje koliko mi imamo neprijatelja oko kluba"
Nakon isticanja problema sa kojima se sreće, vratio se na stručnu tematiku u vezi sa svojim klubom, ali i razlozima njegovog angažovanja upravo u Borcu:
"Sad mogu da kažem da sam siguran da bi posle godinu dana, ali teško da ovde ijedan trener ostane toliko, Borac bio ozbiljan kandidat da uđe u grupnu fazu Lige konferencije. Imam tim koji radi godinu sa mnom, da pravimo, probamo da uđemo u grupnu fazu i donesemo jedan ili dva trofeja u Banjaluku i Republiku Srpsku, ali ne znam da li to više smem da kažem, jer vidim da i to mnogima smeta kad to izgovaram. Jednostavno, ja sam Srbin, volim Banjaluku i Republiku Srpsku i da radim negde drugo, rekao bih da vratimo titulu u taj klub, taj grad... Konkretno, sad sam u Banjaluci i želim to da uradim ovde", iskrenoe je kazao Lalatović.
U našem okruženju, navika je da se odmah posle greške traži nečija "glava". Lalatović je ponudio svoju preuzimajući svu odgovornost za poraz njegovog kluba:
"Ne danas, mogao sam još juče da odem! Nije nikakav problem, ja ću već sutra naći novi klub. Došao sam ovde iz velike ljubavi, jer osećam ovaj klub, potpredsednik Bogoljub me je zvao, došao sam. Svakog navijača Borca poštujem, Banjaluku volim, u Borac sam došao da pomognem, a ne da odmognem. Kad budete hteli da odem, ja ću otići! Te sekunde, neću praviti problem. Nema potrebe za prozivkama, do juče ste me dočekivali kao ne znam koga, a to nisam tražio. Sad posle pet dana niko ništa ne zna, to je nemoguće. Ljudima koji tako komentarišu mogu da poručim: „Vi ništa ne znate, čim tako komentarišete“. Došao je neko ko sme da vam kaže: „Vi ništa ne znate“. Ja ću vam reći, nemate pojma o životu. Za 20 dana ne može ništa u životu da se napravi. Potrebno je vreme. Moja je sramota što smo ispali u prvom kolu, ali bih zamolio da ostavite moje igrače na miru, da ih pustite da se spremaju za naredne dve utakmice koje nam dolaze, koje će biti jako teške"
Dovođenje starih igrača na čemu je Lalatović insitirao, mnogi su videli kao jedan od glavnih razloga ispadanja iz evropskog takmičenje, a on je pokušao da objasni kako funkcioniše stvaranje ekipe za međunarodna takmičenja:
"Ja sam ih doveo, ne bežim od toga. Doveo sam igrače koji su bili slobodni na tržištu. Voleo bih da Borac ima para kao Crvena zvezda i Partizan, da mogu da platim obeštećenje od 1.000.000 ili 500.000 evra, da dajem platu igračima pod 30.000 do 40.000 evra, pa onda tražite od mene Ligu konferencije, Ligu šampiona... Ovo nije smak sveta, nismo izgubili utakmicu 0:5, pa da je smak sveta. Jesmo ispali, jeste sramota, ali smo igrali 3:3, i ta tri gola koja smo primili su iz slobodnog udarca i dva penala. Tako da ne znam zašto je to najveći poraz u istoriji, zašto je to neka ogromna sramota? U tom dvomeču mi smo odigrali 3:3 i ispali na penale", zaključio je temperamentni Lalatović.
Borac iz Banja Luke već sutra očekuje gostovanje u Doboju ekipi Sloge. Lalatović je ovakvim konferencijama za medije pokušao da rastereti igrače od ogrmnog pritiska koji se stvorio nakon ispadanja od autsajdera u ovako važnom takmičenju. Koliko će u tome uspeti, videće se sutra od 20h (TV Arena sport).
